Koliko poslodavce košta minimalna zarada?

Foto:Arhiv

Pored povećanja minimalne zarade od 1. januara 2022. godine uvedene su i olakšice za privrednike, pa je neoporezivi iznos zarade povećan sa 18.300 na 19.300 dinara, dok je stopa doprinosa za PIO smanjena za 0,5 odsto.

Šta ovo konkretno znači za poslodavce i koliko njih “košta” takozvani minimalac?

“Ovim izmenama je poresko opterećenje neto zarade porezima i doprinosima smanjeno u rasponu od 0,9 do 1,11 odsto, ali s obzirom na to da je došlo do povećanja minimalne cene rada za oko devet odsto, kada se posmatra nominalni iznos poslodavci koji isplaćuju minimalnu zaradu za svoje zaposlene imaju povećanje troškova poreza i doprinosa za oko 8,8 odsto”, navodi naš sagovornik, poreski konsultant i vlasnik računovodstvene agencije TYB Consulting.

Kada je reč o nametima koje poslodavci imaju prilikom isplate minimalca,napominje naš sagovornik, da je opterećenje minimalnih neto zarada porezima i doprinosa u rasponu od 55,7 odsto do 57,05 odsto, u zavisnosti od broja radnih sati u mesecu.

“Neto zarada kreće se u rasponu od 32.195,20 do 37.024,48 dinara, dok se ukupan trošak ovih zarada kreće u rasponu od 50.146,98 do 58.148,70 dinara”, ističe on.

“Ovim izmenama je poresko opterećenje neto zarade porezima i doprinosima smanjeno u rasponu od 0,9 do 1,11 odsto, ali s obzirom na to da je došlo do povećanja minimalne cene rada za oko devet odsto, kada se posmatra nominalni iznos poslodavci koji isplaćuju minimalnu zaradu za svoje zaposlene imaju povećanje troškova poreza i doprinosa za oko 8,8 odsto”, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o nametima koje poslodavci imaju prilikom isplate minimalca  je opterećenje minimalnih neto zarada porezima i doprinosa u rasponu od 55,7 odsto do 57,05 odsto, u zavisnosti od broja radnih sati u mesecu.

“Neto zarada kreće se u rasponu od 32.195,20 do 37.024,48 dinara, dok se ukupan trošak ovih zarada kreće u rasponu od 50.146,98 do 58.148,70 dinara”, ističe on.

Minimalna zarada utvrđuje se na osnovu minimalne cene rada i predstavlja najmanji iznos koji poslodavci smeju da isplate radnicima po radnom času. Iako Zakon o radu nalaže da se minimalna zarada sme isplaćivati samo u vanrednim okolnostima, i to u periodu ne dužem od šest meseci, prema podacima sindikata ona je realnost za oko 400.000 zaposlenih.

“Minimalna neto zarada sadrži u sebi minimalnu vrednost rada, ali ne sadrži topli obrok, regres i slično. Poslodavci ove troškove u većini slučajeva isplaćuju prema zakonskom minimumu, jer se i na ove iznose obračunavaju i plaćaju porezi i dorinosi, kao i na neto zaradu. U minimalnu neto zaradu takođe nije uključena naknada za prevoz i minuli rad”, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, zakon propisuje minimalnu zaradu tako da zaposleni ne sme da primi iznos manji od minimalno propisanog.

“Kako se svake godine povećava zakonski minimum, tako se uvećava i minimalna neto zarada na koju zaposleni ima pravo. Poslodavac uvek može svojim zaposlenima da isplaćuje veću neto zaradu”, zaključuje poreski konsultant i vlasnik računovodstvene agencije TYB Consulting.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“