Foto: valjevonadlanu.rs
Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u aprilu 2022. godine povećane su za 30,5 odsto, u odnosu na isti mesec prošle godine. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, najveći rast beleže žita – 43 odsto i stoka i živina 38,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Najviše je poskupeo krompir, koji je u aprilu ove godine u odnosu na isti mesec prošle skuplji za čak 193,4 odsto. Pšenica je poskupela za 51,6 odsto, kukuruz za 39,7 odsto, mleko za 24,1 odsto, jaja za 33,8 odsto. Sa druge strane, voće je u aprilu pojeftinilo za 27,6 odsto, a povrće za jedan odsto.
U prva četiri meseca ove godine, u odnosu na isti period 2021. cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u proseku su povećane za 20,1 odsto, a najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama žita – 27,4 odsto i stoka i živina – 24,1 odsto.
Komentarišući cenu krompira, proizvođači kažu da su uzrok poskupljenja pre svega troškovi proizvodnje.
“Hemija i đubriva su poskupeli i to je doprinelo tako visokoj ceni na tržištu. Troškovi proizvodnje, u koje, između ostalog, ulazi i radna snaga, energija i nafta, najviše su uzrokovali povećanje cena”.
Prema rečima proizvođača, domaće semenarstvo je potpuno skrajnuto i upropašćeno, a njegov utisak je da su pod krompirom zasađene znatno manje površine. Kako kažu, kiše i vremenske prilike takođe ne idu “na ruku” ratarima, koji sada moraju da obezbede intenzivnu zaštitu zbog bolesti.
“Ako zbog skupih preparata hemijska zaštita ne bude primenjena, verovatno će prinosi biti umanjeni”, navode prizvođači i dodaju da se konzumni krompir u Srbiji proizvodi na oko 25.000 hektara.
“Ukupna proizvodnja je od 450.000 do 500.000 tona, dok je prosečna potrošnja po glavi stanovnika oko 50 kilograma, što znači da je Srbiji potrebno oko 250.000 tona za domaću potrošnju”.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović za naš portal navodi, da je trenutna situacija rezultat svih dešavanja, počevši od pandemije korona virusa, pa do ekonomske krize koja je izazvana ratom Rusije i Ukrajine.
“Ono što je pozitivno je da je došlo do smirivanja cena kukuruza, ako pričamo o hrani za životinje. To su najveći troškovi, ali vrlo je bitno da pratimo non-stop šta će se dešavati sa ratarskim kulturama koje stižu na žetvu i berbu. Tu pre svega mislim na pšenicu, kukuruz, suncokret i soju”, ocenjuje Budimović.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“
