Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetih Kozme i Damjana, u narodu poznatih kao Sveti Vrači. Ovi svetitelji smatraju se zaštitnicima lekara, bolesnika i svih koji traže isceljenje, a njihov praznik pratebrojni običaji i verovanja.

Sveti Kozma i Damjan bili su braća, lekari i čudotvorci koji su, prema predanju, lečili ljude ne tražeći nikakvu nagradu. Zbog svoje nesebičnosti u narodu su ostali upamćeni kao sveti bezsrebrenici, a mnoge zdravstvene ustanove i lekari upravo njih smatraju svojim zaštitnicima. Lekarska komora Srbije proglasila je ovaj dan svojom slavom još 2007. godine.

Ovaj praznik ujedno je i krsna slava velikog broja porodica u Srbiji. Sveti Vrači slave se dva puta godišnje, 14. jula i 14. novembra.

Svetitelji Kozma i Damjan predstavljeni su na ikonama i freskama u srednjovekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove. Jedna od najpoznatijih fresaka sa njihovim likovima nalazi se u Pećkoj patrijaršiji.

O njima je pisao i vladika Nikolaj Velimirović:

– Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć – 

Običaji i verovanja

Za Svete Vrače vezuje se i predanje da je Kozma zamerio svom bratu Damjanu što je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, primio tri jajeta na dar, smatrajući da za pomoć ne treba uzimati nikakvu nagradu. Ipak, njihovo bratstvo i svetost ostali su primer nesebičnog služenja bližnjima.

Narod veruje da Sveti Vračištite od bolesti i donose dobro zdravlje, zbog čega im se mnogi mole za ozdravljenje svojih najbližih. Postoji i običaj da se na ovaj dan, ukoliko nije neophodno, ne izlazi iz kuće, dok se u pojedinim krajevima veruje da praznik štiti i od udara groma. Mnogi bolesnici zavetuju se ovim svetiteljima, verujući da će njihovim molitvama lakše doći do ozdravljenja.

Foto: valjevonadlanu.rs