Da li poslodavac može dati otkaz radniku na bolovanju? Odgovor vas može IZNENADITI!

Zdravstveni problemi su stresni sami po sebi, a strah od gubitka posla tokom bolesti samo pogoršava situaciju. Zbog toga je ključno da svaki zaposleni razume svoja prava i nivo zaštite koju mu zakon pruža tokom bolovanja. Da li je bolovanje apsolutna brana od otkaza ili postoje izuzeci koji vas mogu iznenaditi? U ovom vodiču analiziramo ključne odredbe Zakona o radu, objašnjavamo proceduru i otkrivamo pod kojim uslovima je radni odnos siguran, a kada se zaposleni na bolovanju može suočiti sa prekidom ugovora.

Elektronska usluga „eBolovanje – Poslodavac“ počela je 1. januara 2026. godine sa ciljem da se papirna dokumentacija, poput doznaka i potvrda, potpuno ukine. Ovaj sistem će od 1. januara 2027. godine ući u svoju treću fazu, čime se u ovaj digitalni sistem potpuno uključuju i preduzetnici.

Kada se pomene bolovanje, jedno od najučestalijih pitanja u radnom pravu odnosi se na mogućnost davanja otkaza zaposlenom za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad. Neretko se može čuti kako je neko u Srbiji dobio otkaz dok je bio na bolovanju, a zbog te situacije advokatske kancelarije su pune zahteva za pokretanje tužbe.

To ne treba da čudi jer zaposlene osobe koja su ujedno i osigurane po osnovu zaposlenja za vreme trajanja bolovanja ostvaruju nadoknadu zarade i u tom slučaju ne mogu da dobiju otkaz, navodi se na sajtu lawyer.

Razlika u visini plate zavisi od uzorka koji je uslovio trenutku nesposobnost za obavljanje posla.

Otkaz na bolovanju je materijal za tužbu

Naime, ako je povreda na poslu prouzrokovala da zaposleni otvori bolovanje ili je došlo do profesionalnog oboljenja toj osobi sleduje 100 posto nadoknade novčane zarade.

U slučajevima kada je zaposleni privremeno onesposobljen za rad zbog bolesti on ostvaruje mesečnu platu od 65 odsto od ukupne zarade, čija se osnovica računa od proseka u odnosu na tri meseca koji prethode mesecu u kom se odigralo bolovanje.

Nakon tri meseca odsustva zaposlenom se ponovo obračunava prosek zarada u firmi i u odnosu na to određuje se visina nadoknade zarada.

U svakom slučaju nadoknada ne sme da bude niža od zvaničnog minimalca u Srbiji.

Otkaz na bolovanju – šta kaže zakon?

U prvih 30 dana odsustva zaposlenog zbog privremene sprečenosti za rad, poslodavac je dužan da isplati platu.

Za svaki sledeći dan dužnost nadoknade zarada pada na teret zdravstvenog osiguranja.

Iz tog razloga Zakonom o radu radnik je zaštićen i na taj način jer poslodavac ne sme i ne može kao razlog otkaza ugovora o radu navesti privremenu sprečenost za rad.

To konkretno znači da za vreme trajanja bolovanja ne možete da dobijete otkaz.

Otkaz na bolovanju i lekarska komisija

Međutim, Zakonom o zdravstvenom osiguranju određeno je da ukoliko zaposleni može da bude na bolovanju.

U slučaju da zaposleni u kontinuitetu odsustvuje duže od šest meseci ili godinu dana sa prekidima u periodu od 18 meseci, izabrani lekar dužan da takvu osobu uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.

Izabrani lekar i lekarska komisija dužni su da pošalju zaposlenog na invalidsku komisuju bez obzira na vreme trajanja bolovanja, ukoliko se oceni da zdravstveno stanje ukazuje na gubitak radne sposobnosti i ako se smatra da će doći do poboljšanja.

Kako funkcioniše e-bolovanje?

Podsetimo, iako je sistem „e-bolovanje“ potpuno digitalizovan, lekarski pregled i utvrđivanje bolovanja ostaju isti. Ono što je drugačije jeste izdavanje dokumenata:

• Otvaranje bolovanja: Izabrani lekar izdaje elektronsku Potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad. Dokument ima snagu javne isprave i automatski stiže poslodavcu kroz sistem.
• Zatvaranje i isplata (doznaka): Radi zaključivanja bolovanja i obračuna plate, lekar izdaje elektronski Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad (nekadašnju doznaku). On služi kao računovodstvena isprava i automatski se prosleđuje poslodavcu i RFZO-u.

Poslodavci su dužni da se registruju na Portalu eUprava i da koriste sistem „e-Bolovanje – Poslodavac“. Preko ovog softvera, firma je u obavezi da sama pribavlja dokumenta i koristi ih za:

– Prijem potvrda i izveštaja lekara o bolovanju radnika;