„Svanuće“: Valjevo gubi milione na reklamama

Koalicija „Svanuće“ ponovo je otvorila pitanje načina na koji se u Valjevu evidentiraju, mere i naplaćuju reklamne površine, tvrdeći da između onoga što se vidi na objektima i onoga što se nalazi u službenim evidencijama postoje velike razlike. Prema njihovoj preliminarnoj proceni, zbog takvog sistema Grad bi mogao da ostaje bez više miliona dinara godišnje prihoda.

Nemanja Jakovljević iz Demokratske stranke ukazao je na mišljenje Ministarstva finansija iz novembra 2019. godine, kojim je, kako navodi, oglašavanje definisano šire od samih svetlećih reklama. Prema tom tumačenju, sredstva za oglašavanje mogu biti bilbordi, plakati, displeji, reklamni paneli i druga sredstva kojima se promoviše poslovanje.

Nemanja Jakovljević,koalicija Svanuće

Jakovljević zato postavlja pitanje na koji način se ta pravila primenjuju u Valjevu i da li postoji jedinstvena metodologija po kojoj inspekcijske službe utvrđuju površinu reklama.

„Ako propisi i tumačenja Ministarstva obuhvataju različite oblike oglašavanja, postavlja se pitanje zašto se u dokumentaciji koju smo analizirali uglavnom pojavljuju svetleće table i pojedinačni reklamni paneli. Ko je zadužen da propise pretvori u jasne kriterijume za rad na terenu i da kontroliše njihovu primenu“, rekao je Jakovljević.

Od evidencije do naplate

Prema njegovim rečima, odgovornost za visinu naplaćenih obaveza ne počinje u Lokalnoj poreskoj administraciji, već na terenu, prilikom evidentiranja reklamnih površina.

„Lokalna poreska administracija ne izlazi da meri reklame. Ona donosi rešenja na osnovu podataka koje dobija od drugih nadležnih službi. Zato je ključno šta će biti evidentirano u zapisniku i službenoj dokumentaciji. Ako se evidentira samo jedna reklamna tabla, upravo ta površina ulazi u obračun“, naveo je Jakovljević.

Koalicija zato traži odgovor da li u Gradskoj upravi postoji pisano uputstvo za merenje reklamnih površina, na osnovu kojih kriterijuma se vrši kontrola i ko proverava da li su svi vidljivi oblici oglašavanja obuhvaćeni evidencijom.

Kao jedan od primera naveli su benzinsku pumpu „Lukoil“, kojoj je, prema podacima dobijenim na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, za 2026. godinu utvrđena reklamna površina od 6,50 kvadratnih metara i godišnja obaveza od 83.265 dinara.

Jakovljević je otvorio pitanje šta je konkretno obuhvaćeno tim obračunom i na koji način su tretirani veliki reklamni stubovi i druge reklamne površine na objektu.

Prema dokumentaciji koju je koalicija analizirala, navodi Jakovljević, jedan veliki trgovinski lanac sa oko 25 prodajnih objekata imao je rešenja o ovoj naknadi za svega tri lokacije tokom 2024. godine i dve tokom 2025. godine.

„Kada se sličan obrazac pojavljuje kod različitih vrsta objekata, od kladionica do benzinskih pumpi i trgovinskih lanaca, potrebno je proveriti da li je reč o pojedinačnim slučajevima ili o načinu na koji sistem funkcioniše“, rekao je Jakovljević.

Željko Trifunović, koalicija Svanuće

„Sedam kvadrata u dokumentaciji, oko 80 na terenu“

Željko Trifunović iz Lokalnog fronta predstavio je primere kladionica za koje je, kako tvrdi, poređena dokumentacija Gradske uprave sa stanjem zatečenim na terenu.

Za objekat „Mozzart“ u Ulici kneza Mihailove 28, prema podacima koje je izneo, službeno je evidentirano 3,12 kvadratnih metara reklamne površine, dok je koalicija na terenu utvrdila oko 28 kvadratnih metara.

Kod „Soccerbeta“ u istoj ulici, prema njegovim navodima, u dokumentaciji se nalazi 7,7 kvadratnih metara, dok je njihovom proverom evidentirano oko 18 kvadratnih metara.

Najveću razliku Trifunović je naveo za „AdmiralBet“ na uglu Ulice Vuka Karadžića i Dr Pantića. Prema njegovim rečima, za obračun je uzeto sedam kvadratnih metara, dok je na terenu evidentirano oko 80.

„Razlika je 73 kvadratna metra, odnosno više od jedanaest puta u odnosu na površinu koja je, prema dokumentaciji, obračunata“, rekao je Trifunović.

Kao dodatni primer naveo je kladionicu preko puta Višeg suda, za koju tvrdi da ima više od 100 kvadratnih metara reklamnih površina, a da za njih, prema dokumentaciji kojom raspolaže koalicija, nema odgovarajućeg rešenja i naplate.

Procena: oko devet miliona dinara godišnje

Na osnovu do sada prikupljenih podataka, „Svanuće“ je iznelo preliminarnu procenu da bi potencijalno nenaplaćeni prihodi mogli da iznose oko devet miliona dinara godišnje.

Ta procena, kako je naglašeno, nije konačan obračun. Obuhvata reklamne stubove na benzinskim pumpama i kladionice koje su proveravali u centralnim gradskim zonama, dok nisu obuhvaćeni svi objekti na teritoriji Valjeva.

Trifunović je naveo da u analizu nisu uključene sve kladionice u Novom naselju, na Petom puku i u drugim delovima grada, zbog čega bi, kako tvrdi, detaljna kontrola mogla pokazati drugačije ukupne iznose.

Koalicija „Svanuće“ traži da se izvrši kontrola reklamnih površina na teritoriji celog grada – od njihovog evidentiranja i merenja, preko donošenja rešenja, do konačne naplate.

Traže i da se, u slučajevima u kojima se utvrde razlike između stvarnog i službeno evidentiranog stanja, utvrdi od kada takvo stanje postoji, kolike su eventualne nenaplaćene obaveze koje nisu zastarele i da li postoje uslovi za obračun kamate.

„Pitanje nije samo koliko ima jedna reklama. Pitanje je koliko je reklamnih površina godinama bilo vidljivo na ulicama, a nisu bile evidentirane u sistemu naplate, kao i koliko je prihoda zbog toga eventualno izostalo iz gradskog budžeta“, poručio je Trifunović.

Koalicija očekuje i objašnjenje Gradske uprave o tome ko je odgovoran za utvrđivanje reklamnih površina, na koji način se kontroliše primena propisa i zbog čega, kako tvrde, postoje razlike između stanja na terenu i podataka u službenim aktima.

Iznete navode i procenu mogućeg gubitka prihoda potrebno je posmatrati kao tvrdnje i preliminarnu analizu koalicije „Svanuće“, dok bi konačan iznos eventualno nenaplaćenih prihoda mogao da utvrdi tek nadležni gradski organ nakon sveobuhvatne kontrole.

Foto: Svanuće